САДРЖАЈ

РИЈЕЧ УРЕДНИКА
Веселин Матовић: Црногорски језик и безимена књижевност
ЈЕЗИК
Јелица Стојановић: Корак по корак - ка бесмислу
Ксенија Кончаревић: Норме комуникацијског понашања у православном социолекту српског језика
ЈЕЗИК И ПАМЋЕЊЕ
Предраг Драгић Кијук: Језик и светлост
БЕЛЕТРИСТИКА
Јела Спиридоновић Савић: Пергаменти (одломци)
Невенка Вуковић: поезија
Влајко Ћулафић: Вјечнаја памјат
Никола Миловић: Снег
Веселин Лазаревић: поезија
Славица Кнежевић: Дате
Милица Бакрач: поезија
Слободан Јовић: поезија
Неђо Вучетић: поезија
Преведена поезија
Бела Ахмадулина (превео Момир Војводић)
Николај Гумиљов (превео Миломир Булатовић)
СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ
Петар Рмуш
ЕСЕЈ
Милутин Мићовић: Окрет
Снежана Милојевић: Изузетнима се не може опростити
Предраг Живковић: Црна Гора – дух племена у агонији
Драган Дринчић: Национализам
Предраг Вукић: Локални климатски колорит као литерарни мотив у неким пјесничким тековинама минулог и савременог доба
ДАТУМИ
120 година од рођења Станислава Винавера
Стеван Кордић: Српски Винавер Винаверов српски
Станислав Винавер: Ратни другови (избор)
СВЈЕДОЧЕЊА
Митрополит Амфилохије (Радовић): Умрите попови, или убијање
Горан Комар: Св. Василије Острошки и Тврдошки – предање о поријеклу
ИСТРАЖИВАЊА
Лука Д. Цицмил. Акорди планинопивских рапсода
Раде Р. Лаловић: Свадбени обичаји у селима око Калиновика
КРИТИКА
Илија Петровић: У злу времену
Миро Вуксановић: Гладне ријечи и гладни људи
Мирослав Радовановић: Магијска операција песничког певања
Владимир Јагличић: Служба
Веселин Лазаревић: Љепота искона, трагичност, молитва
Слободан Милић. Наличје једног мита, или – Данило Киш њим самим
У МАКАЗАМА
Бојан Рајевић: афоризми
Јанко Јелић: Моћ једног “тиреа”
ПРОМОЦИЈЕ
Дијана Црњак: Не бој се, мало стадо
Жељко Вујадиновић: Наука као подвижништво
Ранко Павловић. Благост и оштрина
Скулптуре: Рајко Сушић

ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК И БЕЗИМЕНА КЊИЖЕВНОСТ

(Програм за наставу књижевности у црногорскоме образовном систему од 1. септембра 2011)

1. 1. Педагошко лицемјерје

„Nastavu književnosti slušaće svi učenici zajedno, bez obzira na nacionalnu ili jezičku pripadnost jer ona nije zamišljena kao nacionalna književnost, (као настава нацоналне књи-жевности, ваљда, настава није књижевност! – прим. В. М.) već kao književnost koja obuhvata južnoslovenski prostor i obuhvata (сувишно!–прим. В. М.) reprezentativne pisce – pred-stavnike epoha (књижевних епоха, тербало би – прим. В. М.) u evropskoj i svjetskoj književnosti. Program za nastavu književnosti dakle nije rađen po nacionalnome kriterijumu. Kvalitet pisaca i književnih djela bio je odlučujući faktor pri njihovu uvođenju u zajednički Program.“

Oво, између осталог, стоји у уводној напомени за програм наставе књижевности за основне и средње школе у црногорском образовном систему који је у примјени од 1. септембра 2011. године.

Чак и када би било тачно (а није – него је, видјећемо, управо обрнуто) да овај програм „није замишљен“ као програм за наставу националне књижевности, он би с педагошке стране, као такав, био неоправдан. Не би био у функцији остваривања основних образовно-васпитних циљева због којих и постоји предмет у оквиру кога се изучавају матерњи језик и национална књижевност, у свим школама и на свим нивоима образовања, а са становишта људских слобода и права, био би не-допустив. Дјеци се не смије ускраћивати право изучавања националне књижевности (уосталом, то им је загарантовано и Повељом о правима дјетета Уједињених нација, члан 30), јер им се тиме ускраћује и право на спознају, развијање и слободно испољавање њиховог националног, језичког и културног идентитета, а тиме и здравог односа према посебности, односно колективним и индивидуалним вриједностима других. Дијете напросто треба, да би се развило у слободну, социјализовану и хуманизовану личност, без комплекса и предрасуда према другима, да од малена упознаје културне и духовне вриједности (прије свега из књижевности, али и из других стваралачких подручја) настале на његовом матерњем језику, да на њима развија и утврђује, у сталном поређењу с другима, и етички и естетски и сваки други систем вриједности, односно да у њима налази подстрек за властита морална, стваралачка, интелектуална и естетска опредјељења и усмјерења, и то је основна претпоставка здравог развоја његових креативних способности и остварења његове личности.